Backstage Rocker

Rocker.rs Backstage Logo - Vesti iz sveta muzike, intervjui, top liste, najave, dešavanja
Menu
Featured, Intervju, Vesti

Boozter: Duh južnjačkog roka na krilima prijateljstva (INTERVJU)

Boozter ne svira rok iz hobija — već iz strasti. Upoznajte njihov put, energiju i filozofiju kroz intervju koji miriše na dim, distorziju i dobar viski.

Luka Joksimović
15 April, 2025
Boozter Bend na bini, živa svirka, crveno-plavo svetlo

Image source: Boozter

Nije potrebno da idete daleko da biste se uverili da je klasični rok živ i zdrav. Dovoljno je da poslušate bend Boozter i svaka vaša sumnja o vitalnosti tog muzičkog kutka biće otklonjena.

S namerom da nas u to uvere, članovi benda Neda i Nikola Mirković su seli sa redakcijom Backstage-a, i uz viski, kafu, i povremene pretnje revolverima nam otkrili tajne svog muzičkog pravca i namere.

Rocker.rs: Znam da ste svirali u raznim bendovima zajedno. Kako je konkretno Boozter započeo život? Jel bio neki magični momenat kad je sve kliknulo ili se malo sporije razvijalo?

Nikola: Svirali smo u nekoliko bendova zajedno. Ajde od članova Booztera prvo mogu da kažem da smo Toni (bubnjar Dejan Đurić) i ja svirali u bendu Woodpeckers, gde smo svirali muziku Allman Brothers Band-a i Lynyrd Skynyrd, znači južnjački rok. Zatim, Neda i ja, a kasnije i Toni, smo svirali u bendu El Brew sa našim prijateljima i kumovima. I onda smo u nekom trenutku – pošto je to bend koji je bio rasut na relaciji Zemun-Slovenija – došli do toga kao “Ajde hoćemo ovde da imamo neku stalnu varijantu.” I onda smo krenuli Neda, Toni, i ja sa Duletom (Dušan Radaković), našim prijateljem basistom, neke 2017. godine. Znači krenulo je zapravo iz prijateljske varijante. Sedimo u bašti, pijemo piće, i kao “Evo ideja, bend može, svi raspoloženi, ajde da krenemo.” Tako da, leto 2017.

Rocker.rs: Koja je bila namera kada ste oformili Boozter? Šta ste hteli da postignete?

Nikola: Hteli smo da se bavimo rok muzikom, kao što smo se time i bavili prethodnih 20-25 godina. To je bila glavna ideja. E sada, namera: krenuli smo od kavera, ali od samog starta je bila priča da hoćemo da pravimo svoje pesme. Nismo krenuli time da se bavimo od prvog dana, ali jeste bila ideja, “Krećemo sa nekim kaverima, onako, nepretenciozno, idemo.” Dogovorili smo se oko prvih deset pesama koje ćemo da navežbamo. Idemo u studio, dobro se zabavljamo, pa vidimo kako to ide, ali sa željom da jednog dana krenemo svoje pesme da radimo.

“Bend je onako jedna poprilično specifična stvar zato što je umešano mnogo energije i strasti u sve to, zato što se pre svega svi bavimo time zato što volimo.”

Rocker.rs: Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili iz prethodnih bendova, bavljenja muzikom, i sviranjem u Boozteru?

Nikola: Lekcija – mislim da smo ih baš mnogo naučili. Ajde prvo da krenemo od onih muzičkih lekcija. Prvo, velika je razlika kada izađeš da sviraš u rok bendu na punoj snazi u odnosu na ono šta se dešava kada sviraš instrument u svojoj sobi. Zatim, potpuno je posebna priča svirati sa drugim ljudima nego svirati sam, i to je nešto što se i dalje, rekao bih, konstantno uči. Zatim, sami odnosi u bendu i kako bend uopšte treba da funkcioniše, tu ima mnogo stvari. Inače – međuljudski odnosi, nešto sa čime se susrećemo svaki dan – a bend je onako jedna poprilično specifična stvar zato što je umešano mnogo energije i strasti u sve to, zato što se pre svega svi bavimo time zato što volimo. I samim tim, okupljeni smo oko iste stvari, ali senzibiliteti su obično dosta različiti. I onda, samo to – kako da se sklope ljudi u bendu i da funkcionišu zajedno, tu se konstantno i dan danas uče lekcije svakodnevno, rekao bih.

Rocker.rs: U kom segmentu smatrate da ste se najviše razvili, napredovali? Da li se vizija promenila?

Nikola: Pa sad kad razmislim, gde smo najviše napredovali, rekao bih ovaj deo koji se tiče pravljenja pesama, zato što imamo mi određeno neko autorsko iskustvo iz prethodnih godina, ali kad pogledam trenutni autorski rad u odnosu na to prethodno, čini mi se da smo tu napravili najveći pomak. I sam proces pravljenja pesama, gde svo četvoro zajedno učestvujemo u tome, čini mi se da je to velika promena u odnosu na neka prethodna iskustva. A pored toga, definitivno svirački – barem ja kod sebe primećujem veliku razliku u odnosu na pre benda Boozter. I to je opet nešto gde mi svi dobijamo neko iskustvo i dosta radimo na svemu tome, tako da je i tu veliki pomak.

Rocker.rs: Šta možemo da očekujemo u novim spotovima? Hoće biti viskija, kaubojskih šešira, i bežanja od Teksaške pravde?

Nikola: Ovako, za ovu godinu imamo baš neke ambiciozne planove što se tiče spotova, pošto u toku cele prošle godine ustanovili smo da nijedan spot nismo uradili. S druge strane dosta smo svirali, dosta smo radili na novim pesmama, a ove godine je trenutak da se dosta toga izbaci u video varijanti. Tako da, ove godine, u planu je nekih šest novih videa da se izbace. Dva su praktično gotova, a planiramo još par njih da snimimo. Svi će biti potpuno različiti. Imaćemo jedan koji je ozbiljno snimljen u nekom profi studiju. Imaćemo jedan koji je nekakva dokumentarna varijanta, gde je ideja da ekipa ide sa nama da nas snimi na jednom većem koncertu, od spremanja bekstejdža do samog koncerta, posle koncerta, itd. Zatim, biće jedna varijanta gde bi trebalo u nekom pozorišnom ambijentu da se snimi jedan spot, sve u zavisnosti od pesme kako se uklapa. Tako da, ove godine idu spotovi.

“Gledajte da onaj osnovni motiv bude sama muzika. Onog trenutka kada primarno postane to ‘Koliko ću para zaraditi’ i neke druge stvari, onda je možda vreme da se drukčije postavite prema svemu tome.”

Rocker.rs: Koju bi ste poruku poslali mlađim naraštajima koji bi želeli da se upuste u sviranje ili stvaranje muzike?

Nikola: Prvo što uradiš je uzmeš Gibson Les Paul-a, što pre, i sve će ti biti lakše. E a sad neke ozbiljne poruke: Gledajte da onaj osnovni motiv bude sama muzika. Onog trenutka kada primarno postane to “Koliko ću para zaraditi” i neke druge stvari, onda je možda vreme da se drukčije postavite prema svemu tome. Druga stvar, imajte u vidu da je pored ovog muzičkog dela jako bitno to kakav ste čovek. Neke ljudske osobine su zapravo najbitnije. Ako niste iskreni, pošteni, ako niste otvoreni i prijatni za saradnju, niko neće hteti da svira sa vama.

Rocker.rs: Na kakve ste prepreke naišli na svojim muzičkim putevima? Ima li nešto da vas je baš sputalo?

Neda: Pa bilo je raznih prepreka, definitivno. Za početak, mislim da sam samoj sebi stvorila prepreke u glavi, ali nekako, sa vremenom, uspela sam to da prevaziđem. A što se tiče benda kao takvog, bilo je – sad Nikola je već spomenuo – da smo u startu imali ideju da radimo na našim pesmama. Krenuli smo s kaverima. Dopalo nam se to sve – kako kaveri idu i kako nam leže, i kakva je atmosfera. I u nekom momentu, kada se postavilo konkretno pitanje hoćemo li krenuti dalje sa našim pesmama, nismo baš svi bili raspoloženi za to. Tako da smo u jednom momentu jednog člana benda izgubili. Bio nam je jako drag, i ostao drag prijatelj, ali kad nam je došao novi basista Voja (Vojislav Jocić), onda smo krenuli definitivno da radimo na našim pesmama. Tada je bilo jasno šta radimo.

Rocker.rs: Kako doživljavate muzičku scenu u Srbiji? Da li vas rad vaših kolega više inspiriše ili obeshrabruje?

Neda: Auh..Pa ovako: ne obeshrabruje me definitivno, zato što sam i dalje tu i trudim se, trudimo se svi zajedno. Odolevamo iskušenjima, trudimo se da prevazilazimo prepreke, trudimo se da se dobro slažemo sa kolegama. Imamo kolege koje jako volimo, imamo kolege koje ne poznajemo, naravno. U svakom slučaju mislimo da definitivno nije jednostavno svirati rok muziku u našoj zemlji. Mislim da ima mnogo drugih žanrova koji mnogo bolje prolaze, i ako su, po nekom mom mišljenju, nižeg kvaliteta onoga što pružaju generalno. Mislim da treba da napravimo više mesta za jednu alternativnu scenu.

Rocker.rs: Šta razdvaja originalni, iskren zvuk, od već viđenog i imitacija?

Neda: To je sad interesantno pitanje. Mislim da svako od nas ko se bavi muzikom ima svoje uzore, muzički, i uvek se kreće odatle. Svi se mi u startu trudimo da ličimo na te razne uzore, ali što je raznovrsniji izbor muzike izvođača koje slušamo, to se i naš izraz više menja i razvija. Mislim da je jako bitno da budemo raznovrsni u slušanju te muzike i u izboru da bi smo pre našli sopstveni izraz i da ne bismo ličili na nekoga drugog. Mislim da definitivno taj Iks faktor – svako ko ga ima, ima nešto svoje, i to je ono što ga određuje.

Rocker.rs: Koje su vam misli u glavi kada izađete na binu? Da li postoji neki flow u koji uđete dok svirate? Jel drugačije od vežbanja u studiju?

Neda: Da, definitivno je drugačije od vežbanja u studiju. Što se tiče toga šta mi pada na pamet, mislim da je svaki put drugačije: Neki put pomislim “Samo da se ne polomim,” neki put pomislim “Kako počinje druga strofa ‘Maggie May‘?” Neki put pomislim “Da li sam otišla u WC na vreme?” A što se tiče flow-a kao takvog, pa nekako ta energija koja se stvara na bini je flow sam po sebi. I zbog toga je bitno da je ekipa koju imaš na bini sa sobom prava, da bi taj flow bio što prirodniji i što lepši.

Rocker.rs: Kakva treba biti interakcija između muzičara i publike?

Neda: Definitivno iskrena, ali treba i da postoji. Ta interakcija, kao što sama reč kaže, mora da bude obostrana. Mi smo uvek tu da damo svoj maksimum. Možda se neko od nas ne oseća baš top u tom momentu, al ćemo definitivno da se potrudimo da damo maksimum od sebe, i mislim da se našim nastupima to vidi. Isto tako, dešava nam se često da je publika ili malo statičnija, ili nije naročito sad zainteresovana za određenu pesmu, ili pričaju među sobom, pijuckaju piće, itd. Ono što je bitno svim muzičarima, barem jedan aplauz na kraju da znamo zašto smo tu, i sve je mnogo lakše. Ako mi dobijemo od vas, mi ćemo vama dati mnogo više.

Rocker.rs: Koje bitne stvari ste naučili o komponovanju i snimanju pesama?

Neda: Pošto sam ja definitivno početnik u tome, prvi album koji smo snimili pre dve godine je moj prvi kreativni momenat u muzičkom smislu. Ja sam stvarno krenula od početka i namučila sam se, zato što nisam u startu osećala da imam šta da kažem. Ono što mi je pomoglo u tom celom procesu je kada sam shvatila da moram sama sa sobom da se smestim u određenu situaciju u svojoj glavi i da nađem vreme za to da se posvetim, zato što nemam onaj kreativni momenat koji možda imaju ljudi koji se inače bave time i kojima je to prirodno, pa da dolazi samo od sebe. Znači, moram da se koncentrišem. I vreme, vreme, vreme, i posvećenost, i vreme, i posvećenost. I da slušam šta mi kažu kolege i da se ne vređam za neke sitnice, itd.

Rocker.rs: Kakve su vaše vannastavne aktivnosti?

Neda: Raznovrsne. Svi imamo porodice, to je ono što je u stvari primarno. Poslove, naravno. Ali…vozimo motore, pravimo koktele, bavimo se sportovima, kako ko. I družimo se na sve strane.

Rocker.rs: Ko svira ovaj saksofon?

Neda: Ja.

Rocker.rs: Recimo, koliko sviraš saksofon već?

Neda: Pa ja u stvari…da, to je krenulo sve od niže muzičke sa klarinetom, mada nisam htela – ja sam i tada htela saksofon, al tada toga nije bilo u nižim muzičkim školama, tako da sam se ovako pod stare dane prisetila tih snova iz detinjstva, pa sam krenula. Šta znam, pre desetak godina sam se vratila saksofonu, i tako malo po malo, malo po malo. I evo, sad u Boozteru je on našao svoje mesto.

Rocker.rs: Ko ti je omiljeni saksofonista?

Neda: Jao, pa ja u stvari imam jednu gospodžu, zove se Mindi Abair. Ona je jedini saksofonista da sam čula da svira u rok bendu i da se nosi sa njima rame uz rame.

Rocker.rs: Nedo, trčala si pet trka od prošle godine. Od čega bežiš?

Neda: Pa bežim od lenjosti, zato što sam sklona da ovako sedim i da ne radim ništa. Onda u nekom trenutku počnem da se osećam loše, i onda sam našla sebi zabavu. Onda sam rekla, “OK, sad ćeš da ideš da trčiš,” ali pošto sam se bojala da ću da prekinem i to, tako u tim svojim momentima dosade, monotonije, počela sam da se prijavljujem na trke. To mi je održalo kontinuet. Nameravam da nastavim.

Rocker.rs: Omiljena trka do sada?

Neda: Prva. To je bila trka u organizaciji Beogradskog maratona, “Belgrade 10k.” Prva trka deset kilometara.

Rocker.rs: Ispričajte nam jednu lepu anegdotu iz postojanja Booztera.

Nikola: Anegdota mnogo! Ako imate bend, ono što je 99% šanse je da ćete imati mnogo anegdota, što je jako zabavno. E jedini je problem što je gomila njih za cenzuru pa ne mogu da pričam o svima. Sad kad se setim, pre godinu i po dana smo svirali na Skijatosu dvadeset dana, svako veče. To je sve bila jedna velika anegdota od početka do kraja, ali sam kraj, već smo bili isceđeni u svakom pogledu. Kretali odande, utovarujemo se na trajekt, trajekt se pokvari. Provedemo tamo šest sati duže nego što je trebalo, već smo mislili da ćemo biti kući. Stižemo na kopno, već je mrak uveliko. Mi, baterija onako na 1%. Treba se dovesti do kuće, što je ozbiljan put. Svo četvoro vozimo, srećom, tako da smo se rotirali, menjali. Međutim, u jednom trenutku, budim se, jutro je, vidim da sam u kombiju i dalje, i da svi spavamo, i da smo na nekih 150 km od Beograda. Tu smo posustali, tu je baterija došla na 0%, nadomak cilja, ali stigli smo u komadu.

Mada su članovi benda Boozter dali gomilu saveta u ovom intervjuu, najviše ipak vole da se vode primerom, te su se ozbiljno aktivirali u poslednje vreme. Našli su sebi novog izdavača (One Records) i dobili novi tiraž CD-a prvog albuma, a u toku Maja nas očekuje i prvi tiraž LP-a. 

Nakon što proslave prvomajskih praznike u preriji uz roštilj i žestinu, Boozter će ponovo ući u studio da završe snimanje drugog albuma, što će biti ispraćeno spot-singlom nove pesme. A kako je Nikola pomenuo, čeka nas i još nekoliko spotova uskoro.

Ne zaboravite da poslušate Boozter uživo kada 11. maja budu otvarali koncert Yu Grupe na Novosadskom sajmu, a ukoliko volite intimniju atmosferu, možete ih 16. maja videti i u kultnom bluz lokalu Sinnerman u Beogradu. Vidimo se tamo!

Teme:

, ,

Dopao ti se tekst? Ne zaboravi da ga podeliš!

Povezani članci

Scroll to Top