Backstage Rocker

Rocker.rs Backstage Logo - Vesti iz sveta muzike, intervjui, top liste, najave, dešavanja
Menu
Featured, Rewind, Vesti

Priča o Bendu Karizma: Glem Metal Heroji Koji Su Mogli da Osvoje Svet

Kad pomislite na glam metal, ne pada vam na pamet da je i Jugoslavija imala svoj bend tog žanra. Karizma je bio taj bend, i nekada davno, izazvali su svet na dvoboj.

Luka Joksimović
21 June, 2025
Na slici su članovi benda Karizma - fotografisano oko 1988.

Image source: nepoznat

Na koji bend pomislite kada čujete izraz “glam metal”? Verovatno vas misli vuku ka Mötley Crüe, Quiet Riot, Skid Row, ili čak Bon Jovi. Sve zaista dobri bendovi, ali ipak, strani. Jeste znali da imamo mi naš glam metal bend? 

Taj bend se zove Karizma, i od leta 1985. Oni prate svoje snove, svoju ideju muzike, ne obazirući se na to da li su primećeni ili ne. Jednostavno, stvaraju šta im je volja. I da je bilo sreće, možda bi svet čuo za njih. 

Na internetu možete pronaći razne podatke o ovom bendu, ali anti-anti-intelektualci iza portala Backstage i Rocker.rs nisu želeli da lažu svoje pratioce, tako da smo se obratili direktno bendu. Odgovorio nam je osnivač, gitarista i prateći vokal benda Karizma, Dušan “Duca” Janićijević. Duca nam je jako pomogao, na čemu smo mu izuzetno zahvalni.

Bend Karizma nastao je u leto 1985. godine. Gitarista Dragoljub “Đoki” Popović, basista Dejan “Francuz” Lukić i bubnjar Goran “Eddie” Tadić svirali su zajedno u bendu Cryptonhime. Napustio ih je tadašnji gitarista, pa su pozvali Ducu, koji je zatim uveo i pevača Dušana Zarića. Niko u bendu nije imao 18 godina. Ali baš ta mladalačka energija ih je vodila ka zvezdama.

Od starta su želeli da stvaraju svoje pesme, inspirisani bendovima poput KISS, Iron Maiden, Def Leppard, i Bon Jovi. Naziv su uzeli iz pesme “Charisma” od KISS-a, i mada nisu imali nameru da se ekstravagantno obuku kao članovi tog benda, jesu jako obraćali pažnju na scenski izgled i ponašanje. Znali su da je dobra svirka pola posla, ostalo je performans, jer ljudi se ne užive u koncert i ne pamte ga ako nema barem posebne energije, ako ne originalnog nastupa i pristupa.

Karizma je ubrzo bila spremna da zasvira, i tako su se pojavili na bini prvi put u Novembru 1985, na Gitarijadi u Domu kulture Rakovica. Tada su i izabrali ime (tačnije, izabrao ga je Francuz, veliki fan KISS-a), bukvalno pred izlazak na scenu. Smešno je, ali i vrlo ljudski kako su se toliko fokusirali na muziku da se nisu ni za ime odlučili.

Okruženi starijim, iskusnijim muzičarima, ovi momci se nisu dali pokolebati. Ambicija im nije bila da ih primete, da se pročuje da su bili dobri. Želeli su više od toga. Želeli su da pobede. U konkurenciji od 12 bendova, Karizma je odnela pobedu. Nagrada je bila prilika da nastupe kao predgrupa na koncertu benda Riblja Čorba. To je, kako Duca prenosi i kako i sami možete zamisliti, bio neverovatno značajan uspeh za ove dečake.

Ali zapravo, mali je to uspeh kakav ih je tek čekao. Nastavili su da sviraju, prave muziku, a sve uz neku dozu relaksiranosti, jer ipak je to bilo nešto u čemu su živali. “Muziku smo pravili spontano, rekao je Duca. “Dođe ti neka melodija ili neki tekst koji podeliš sa ekipom i kreće se u formiranje pesme. Nekad se dešavalo da dođe i cela melodija bez teksta, a onda se radi na kreiranju istog. Zatim aranžmani na probama….Nije bilo pravila ali je uvek u pitanju bio timski rad. Bilo nam je, pre svega, važno da nama to zvuči dobro, skladno, pevljivo a žestoko. Baš onako kako su zvučali [naši] uzori.”

Nije prošlo mnogo vremena, a Karizma se okomila na nešto što muzičari sanjaju i dan danas: pobedu u Zaječarskoj gitarijadi. Osamdesetih, to je bila rock institucija kao nijedna druga. Bendovi su se kidali da bi uopšte učestvovali, kamoli postigli uspeh. Bio je to izazov kao nijedan drugi. Karizma je prvi put izašla na gitarijadu 1987. Mada nisu pobedili, osvojili su mnogo fanova, stekli veću hrabrost i samopouzdanje, i shvatili da je nekada prvi udarac zapravo samo nameštanje za drugi.

1988. na Zaječarskoj gitarijadi se po drugi put pojavio bend Karizma. U razgovoru, Duca se rado prisećao snažnog huka publike kada su izašli na binu. Huk je postajao snažniji nakon svake pesme koju su odsvirali. Znali to ili ne, dominirali su scenom. Zasluženo su dobili prvu nagradu publike, a kasnije se pričalo da su trebali biti prvi i po glasanju žirija. Ali, kako Duca kaže, zna se koja je bitnija:

“Prva nagrada publike je zato bila značajnija jer publiku ne možes prevariti, zar ne? Ovaj nastup nam je otvorio vrata za turneju sa grupom Kerber (veliko poštovanje i hvala!) a vrlo brzo i za ugovor o izdavanju prvog albuma sa PGP RTB-om (“Vreme je za Nas,” 1988). Na Gitarijadu smo se svake naredne godine vraćali kao gosti, uvek ushićeni i punog srca jer smo definitivno postali ljubimci te divne i iskrene publike. Hvala im! Hvala Zaječaru!”

Karizma je zaista bila u usponu kao nijedan drugi bend u to doba. Izgledalo je kao da ih ništa ne može zaustaviti. Bili su moćni, motivisani, željni dobre muzike i uspeha. Bili su spremni za sledeći veliki meč, te su 1991. izbacili drugi album “U Snovima” kao svojevrsni izazov za konkurenciju.  Ali nažalost, predivne priče često imaju teške krajeve. Bend je zaustavio rat.

“Događaji u regionu su, nažalost, većini doneli mnogo lošeg i nije bilo ni normalno ni moralno svirati u takvim okolnostima,” rekao je Duca. “Zatim, česte promene članova zbog obaveznog vojnog roka… Kada su se ponovo stvorili uslovi, materijal za treći album nažalost nije bio prihvaćen za izdavanje od strane matične diskografske kuce (ne bih govorio o razlozima, ali rekao bih da je u pitanju bilo uklanjanje konkurencije) pa je bend prestao da radi.”

Mnogo pretalentovanih muzičara je propatilo zbog rata. Kod većine, ovde bi se priča i završila, sahranjeni pod čizmama ambicije i konflikta. Ali članovi benda Karizma nikada nisu izgubili tu strunu u sebi koja bi povremeno zasvirala prelepu melodiju u njihovim ušima, isterala im osmeh na lice. 

Povremeno, iz radoznalosti, pogledali bi na YouTube-u svoje stare pesme, usudili bi se da pročitaju komentare. A kakvih je tu radosti bilo! Koliko ljudi im je slalo svoju ljubav, pitalo ih kada će se vratiti! Vremenom, slatki komentari postali su ideja, ideja ambicija, a ambicija jasan cilj i obaveza prema svima koji su ih voleli. 

Karizma se ponovo okupila krajem 2006. kada je diskografska kuca One Records izdala kompilaciju “Retro-active.” Počeli su im se javljati poštovaoci, a ubrzo su dobili i pozive za svirke. Od tada, bend nije stao. Mada nisu nikada dostigli veću slavu zbog nesrećnih okolnosti, verovatno im to nije nešto posebno bitno. Uvek je bila bitna ta suština, ta muzika, ti osmesi kad se na probi napravi greška, kad neko zakasni na probu.

Image source: Karizma

Izbacili su još jedan album 2016., pod nazivom “Smej Se.” Kako fenomenalna poruka od ovog benda, zar ne? Na kraju dana, šta god ti se desilo, niko ti ne može oduzeti osmeh. Nemoj zaboraviti da ga imaš, da ga možeš upotrebiti, i da je zarazan. To je i neka poruka koju bi vam i Duca preneo:

“I pored loših okolnosti koje se dešavaju a na koje ne možeš uticati, treba biti uporan, dosledan i istrajan kada radiš ono što voliš! Stvarati muziku zbog sebe a ne zbog drugih!”

Za kraj, ne bih vam pisao neku emotivnu završnu reč, ne bih iscrtavao nekakav epski osvrt na sve ovo. Ostavio bih vam nešto bitnije, a to su uspomene. Nema ničega bitnijeg od uspomena. Uspomene su ono što nas zapravo čini ljudima. Kada se kompletno ljudsko iskustvo svede u jednu sitnu tačku, sećanja su sve što imamo. Mada Duca nije hteo posebno da izdvoji neku uspomenu, primetićete da se jasno seća osećaja iz svake koju nosi u srcu:

“Bilo ih je previše da bih mogao neku da izdvojim  Generalno govoreći, radost stvaranja pesama sa ljudima koje voliš i poštuješ u kombinaciji sa srećnim licima nepoznatih ljudi koji se dobro zabavljaju i uživaju slušajući ih, je meni lično nešto neprocenjivo!”

Teme:

, , , ,

Dopao ti se tekst? Ne zaboravi da ga podeliš!

Povezani članci

Scroll to Top