Backstage Rocker

Rocker.rs Backstage Logo - Vesti iz sveta muzike, intervjui, top liste, najave, dešavanja
Menu
Main, Svet

Ozzy Osbourne: Život u Teatru Apsurda sa Povremenim Pevanjem

Kakva god muka da ga je zahvatala, Ozzy Osbourne nikada nije zaboravio kako da nasmeje ljude u svojoj okolini. Ovo je naša mala posveta.

Luka Joksimović
13 August, 2025
Ozzy Osbourne pije čaj.

Image source: Pamela Littky/CPI Syndication

Ozzy Osbourne.

Izvinite, prvo pravilo nekih ovih principa pisanja vesti je da ključna reč bude u prvom paragrafu, a kontao sam da bi videti samo njegovo ime u istom bilo zbunjujuće i smešno – otprilike nešto što bi sam Ozzy uradio.

A zašto smešno? Ozzy je preminuo pre samo par nedelja, rane su sveže i za familiju, i za prijatelje, i za fanove. Odgovor je vrlo jednostavan: nisam siguran da bi “princ tame” voleo da neko napiše još jednu u nizu žalopojki u vezi njegovog života i dela.

Naime, ako dobro sagledamo, sve u vezi Ozzy-ja je oduvek bilo smešno. Ko se bavi muzikom dobro poznaje taj momenat sastavljanja benda i komplikacija koje tu mogu nastati. Postoje te legendarne priče o slučajnim susretima u zamračenim prostorijama, iskrama u očima, prepoznavanju neke konekcije koja je posle dovela do stvaranja remek-dela. 

A onda imate gospodina zvanog Ozzy Osbourne, koji je okačio neki poster sa kratkom rimom o potrazi za bendom, primio poziv od Geezer Butler-a, a onda mu pozvonio obučen u uznemirujuć autfit. Hteo čovek da ostavi utisak, nema šta. U stvari, to mu i beše neki jači adut. Ozzy je uvek ostavljao utisak. Ne ulazi u sobu, nego upada. Nisi ga mogao samo ravnodušno ispratiti pogledom i zaboraviti. Nekako je uvek ostajao ljudima u mislima. 

Naravno, Black Sabbath je imao hiljadu elemenata koji su ih učinili silnim i uticajnim, pevač je bio samo jedan deo toga. Ali taj deo je bio potpuno nezamenljiv. Ronnie James Dio i Tony Martin su imali svoje ere u ovom bendu, ima odatle izvanrednih pesama, ali to vam je kao kad čovek na selu prestane da pije: leži, opušteno, dok se žena dere na njega, pa setno gleda u kazan i seća se boljih dana. 

Ozzy Osbourne bi se sjajno složio sa Tomom Zdravkovićem. Bio je Birmingham-ska verzija boema, i voleo je popiti a i po neku supstanciju sumnjivijeg porekla uneti. To je, jelte, dovelo do razdora sa Black Sabbath-om. Al’ ne dade se Ozzy-serdare, nego, uz pomoć svoje žene Sharon, napravi solo karijeru kakvu drugi mogu da sanjaju.

Da ovaj ratnik-pesnik nije bio samo vičan za megdan, već i za ljubav šekspirovsku, dokazao je svojim odnosom sa Sharon, koja ’em što je menadžer veka (ako ćemo iskreno), ’em što ga je volela više nego išta na svetu. Dakle, bio je i nežan, povremeno, mada niko me ne može ubediti da se nije pojavio u nekom ludom autfitu u toku prve bračne noći.

Ozzy je, često nenamerno, ljudima ostavljao lekcije i uspomene. Kad pogledamo njegov lik i delo, shvatamo da zapravo nikada nije igrao nikakvu ulogu. Bio je uvek potpuno iskren, u svom elementu, govorio sve što mu je na umu. Na umu su mu, generalno, bila shvatanja o apsurdnosti sveta i ponašanju nas, malih stvorenja, koja u njemu obitavaju. Kako da se ne nasmeješ kad čuješ njegove žalbe? Kami bi bio ponosan.

Nažalost, najapsurdniji detalj života je kratkoća. Imaš neki određeni broj godina da poživiš, snađeš se kako znaš i umeš, a onda te više nema. Pa onda jednog dana umreš i drugu smrt, kad te više niko ne pominje. Tužno? Znam. Depresivno? Pa… ne mora da bude. Ozzy Osbourne, i u najcrnjim momentima svog života, nikada nije dozvolio da ga tama obuzme.

Ironično za “princa tame”, Ozzy je uvek pravio šalu od svih problema koje život donosi. Kada je počeo da stari, a zdravstveni problemi krenuli da kucaju i na vrata i na prozore i na oluk, Ozzy je nastavio da izmišlja svakojake budalaštine i skečeve. Na kraju dana, zašto da plačemo? Možemo da plešemo.

Dobro, on baš nije mogao da pleše više ali svakako je mogao da radi ono što radi najbolje – da peva! Pa se sa nama oprostio 5. jula kroz onaj fenomenalni Black Sabbath koncert na kojem ga je podržala čitava legija muzičara koji bi, svi do jednog, živeli obične živote bez muzike da nije bilo njega.

I onda je naš Ozzy otišao iz ovog života u neku nama nepoznatu, novu pustolovinu. Ne pamtim da mi je ikada tako krivo bilo za smrt neke poznate ličnosti, a koliko sam saznao, mnogo ljudi deli moje misli. Ispraćaj je bio legendaran. Nikada se nije toliko ljudi okupilo da mu ukaže poštovanje! Nikada toliko komentara i sećanja i posveta punih ljubavi! I treba. Zaslužio je.

Sad kad je sve gotovo, možemo zamisliti kako bi sam Ozzy reagovao da vidi svoj ispraćaj. Verujem da bi bio dirnut, možda bi malo zaplakao. Onda bi, naravno, uzeo da zajebava sve prisutne i da se žali što nisu zasadili ono drvo jabuke što je tražio da mu bude pored groba. Tu bi usput počastio ljude nekim unezverenim izrazom lica koji bismo godinama delili po socijalnim mrežama. 

Ne verujem da bi ikad želeo da neko plače za njim. Baš suprotno, kritikovao bi odsustvo neke jače komedije na njegov račun. Ne bi to ipak bio on, da ne unosi malo svetla i smeha u svet, čak i na sopstvenoj sahrani.

Teme:

, , ,

Dopao ti se tekst? Ne zaboravi da ga podeliš!

Povezani članci

Scroll to Top