"Uprkos tome što smo poslednjih godina izgubili skoro sve prostore za alternativnu scenu i što naša zemlja zapostavlja umetnost i kulturu… MI NE ODUSTAJEMO jer umetnost je borba, a borba je neprestana!"
Morphine – Lek za Bol i Dokaz Lepote u Muzici
“Morfej se pitao zašto se ispravnim smatra da izabere put kojim ide većina – put sigurnosti, komfora, mediokriteta, kad ga je oduvek privlačio život na ivici.”
Image source: Martin Jovanić (sve ilustracije)
Bubanj, saksofon i dvožičani bas. Sigurna sam da posle ovih nekoliko reči možete pretpostaviti o kojoj grupi će biti reč.
Bend Morphine nastaje 1989. godine. Pevač i basista, kao i osnivač ove grupe je bio Mark Sandman. U jednom intervjuu je izjavio da svira bas sa dve žice zato što je lakše, da su zapravo dve dovoljne, ili čak i samo jedna, kako je i on sam počeo. Unikatnom zvuku njegove bas gitare doprinosi i slajd. Inspiraciju za ovakvu upotrebu i eksperimentisanje sa instrumentom dobio je podstaknut zvukom “unitare” koju je svirao Willie Joe. Ukoliko poslušate recimo pesmu “Cherokee Dance” Bob Landersa i Willie Joe-a, videćete da je za dobru muziku zaista potrebna samo jedna žica.
Mark Sandman je jedan od osnivača i benda Treat Her Right koji prethodi Morphine-u, poznat po zvuku jedne duboke, tj. snižene gitare, druge u normalnom štimu, usne harmonike i bubnja. Nakon poslednje turneje sa ovim sastavom, Mark Sandman započinje muzički projekat sa Dana Colijem, saksofonistom koji je putovao i ponekad nastupao sa njima, a prvi bubnjar Morphine-a bio je Jerome Duepree.
Već nakon završetka prve turneje, ovaj čarobni trio polako, ali sigurno učvršćuje svoje mesto na sceni. 1992. godine snimaju svoj prvi album, “Good”. Ovaj album može se posmatrati kao kratka priča koja opisuje srž njihovog zvuka.
Iako je bend prvo privukao alternativniju publiku, u osnovi njihovog muzičkog opredeljenja je džez – tekstovi pod uticajem “beat” poezije, bariton saksofon, bas sa dve žice i slajdom, kao i “koktel” bubnjevi. Raznoliku publiku je zasigurno privuklo ono magično i mistično što se dobija sintezom ovih elemenata u nešto drugačije, nešto novo – u tzv. “low rock”. Tako ga je sam Mark Sandman nazvao, budući svestan činjenice da će novinari imati potrebu da ih svrstaju u određeni muzički žanr.
Duboki vokal, kao i dvožičani bas i saksofon, u kombinacijama sa dubinom tekstova Mark Sandmana, donose talas nečeg umirujućeg, ali i osvežavajućeg. Nasuprot tome, ritam ovog, kao i narednih albuma, uglavnom je živ i pokreće na ples. Ali, čini mi se kao da upravo mešavina ovih suprotnosti – energičan ritam s jedne strane, a sa druge dvožičani bas, saksofon i melanholični vokal – stvaraju idealan prikaz celokupne slike muzike, zvuka, tona; a na širem planu samog života – svetle i tamne strane. Dobra i zla.
Tokom snimanja drugog albuma, “Cure for Pain”, prvi bubnjar, Jerome Duepree , napustio je sastav. Umesto njega grupi se pridružuje bubnjar benda Treat her right – Billy Conway. Nakon snimanja ovog albuma, započinju turneje širom sveta – nastupali su u Australiji, Japanu, Evropi, Americi. Iako u tekstu pesme istoimene nazivu albuma Mark Sandman govori da će jednog dana neko otkriti lek za bol, slušajući bilo koju pesmu ovog benda, možete osetiti lekovito i umirujuće dejstvo muzike.
Ime benda Morphine insprisano je imenom boga snova Morfeja, karakterističnog po tome što je umeo u potpunosti da oponaša bilo koje ljudsko biće, te se kao čovek prikazivao ljudima u snovima. Mark Sandaman je izjavio da je ime benda samo odgovaralo njihovom konceptu u potpunosti. Morfej im se pojavio u snovima, jednog dana su se probudili i krenuli da stvaraju kao Morphine. Rekla bih da se muzika ovog benda u potpunosti može poistovetiti sa njihovim nazivom – kada ih prvi put čujete, ulazite u san koji liči na javu, a svaka pesma je novi san.
Zanimljiva je i priča pod nazivom “Morpheus” koju je Mark Sandman napisao 1979. Godine. Tema je podeljenost čoveka između materijalnog, stvarnog, ovozemaljskog i onog duhovnog, imaginarnog, onozemaljskog sveta. Čovek se nalazi na raskrsnici između potrebe za preživljavanjem, za sigurnošću stvarnog života i onoga što istinski ispunjava njegovo celo biće – njegovih snova, njegovog stvaralaštva.
Morfej se pitao zašto se ispravnim smatra da izabere put kojim ide većina, uključujući i njegovu ženu – put sigurnosti, komfora, mediokriteta, kad ga je oduvek privlačio život na ivici, na marginama, jer nikad u potpunosti nije mogao da svari kolotečinu svakodnevnice. Mnogi od tekstova pesama Morphine-a kao da se oslanjaju ili nadovezuju na tematiku ove priče i podeljenost čoveka između materijalnog i duhovnog.
Recimo, u pesmi “Head With Wings” tekst govori o umetnikovoj sposobnosti i prirodnoj potrebi da vidi svet iz druge perspektive, perspektive oblaka. Jedino što ga povezuje sa zemljom, sa ovim svetom je ta jedna mala, tanka žica koju svira, tj. muzika.
Neke od reči njihovih tekstova nikako ne mogu proći nezapaženo, zbog brojnih ponavljanja, poput onih u pesmama “Good”, “Yes” i “Eleven o’clock”. Možete primetiti nešto zajedničko ovim pesmama – reči, ponavljajući se kao mantre, postaju hipnotišuće. Baš kao i Hipnos, bog spavanja po grčkoj mitologiji i otac Morfeja, njihove pesme nas zaista mogu hipnotisati i za tren odvesti u svet snova.
Treći album, “Yes”, izašao je 1995. godine. Ovaj album specifičan je po malo drugačijoj, energičnijoj, vatrenoj atmosferi. Morphine kao da sazreva i svoj stil i način sviranja sada iznosi sa više samopouzdanja i sigurnosti u vrednost i magiju svog zvuka. Više distorzije na bas gitari, brži ritmovi, kao i neposrednije melodije sa saksofona. Čini se kao da su članovi ove grupe želeli da ispitaju granice i potencijale svoje muzike. Album “Yes” daje nam prikaz druge strane, odraza melanholične, setne atmosfere iz prva dva albuma. Prvi put vidimo prodor životne snage, vatre, plamena koji se suprotstavlja mraku, besmislu i ravnodušnosti.
Kada biste poređali prednje strane omota svih albuma jedan do drugog, mogli biste uočiti nešto što vam može promaći ako ih posmatrate odvojeno. Ako ih gledate kao celinu, videćete da svaki od albuma može, potencijalno, imati značenje simbola jednog od četiri elementa. Prvi zemlje, drugi vazduha, treći vatre, a četvrti vode.
Četvrti album, “Like Swimming”, izlazi 1997. godine. Ovaj album se može posmatrati kao momenat konačnog prepuštanja ove grupe vodi i plivanju, tačnije muzici i sviranju. Jedna od najpopularnijih pesama sa ovog albuma je “Early to Bed”. Spot za ovu pesmu je nominovan za nagradu za najbolji muzički video 1998. godine.
Zanimljivo je zapaziti referencu na reči Bendžamina Frenklina koja se krije u refrenu ove pesme i svedoči o potrebi za životom po ličnim pravilima, nezavisno od socijalnih očekivanja i normi. Svaka pesma s ovog albuma kao da osvetljava po neki aspekt drugačijeg načina života, života na margini, daleko od prosečnog.
Peti album, “The Night”, sniman je tokom 1998. i 1999. godine je u stanu studiju Marka Sandmana, a objavljen je 2000. godine. Ako se uzme kao deo celine sa prethodna četiri albuma koja simbolišu četiri osnovna elementa, rekla bih da se “The Night” može smatrati petim elementom koji u potpunosti karakteriše Morphine.
U pitanju je, naravno, simbol sna ili boga sna, Morfeja, koji upotpunjuje sliku stvarnosti koja ne postoji bez sna, bez podsvesti, bez nepoznatog, misterioznog i neobjašnjivog. Interesantno je što ovaj album karakteriše pojavljivanje novih insturmenata – raznih gudačkih, orgulja, akustičnih gitara, kao i ženskih pratećih vokala koji dopunjuju “low rock” zvuk ove grupe.
Postoji anegdota o samom snimanju ovog albuma u stanu Mark Sandmana. Ovo je njihov jedini album na čijem su snimanju učestvovala oba bubnjara istovremeno – Jerome Duepree i Billy Conway. Jedan pored drugog, rame uz rame u malom prostoru, mogli su jedan drugom palicama da udaraju po bubnjevima, tako da na nekim pesmama ni dan danas ne znaju ko je šta svirao, kao u pesmi “Like a mirror”.
Iznenadna smrt pevača Mark Sandmana u julu 1999. godine, i to u toku nastupa u Italiji, u Palestrini, ostavila je zasigurno veliki ožiljak na sve prisutne na ovom, nažalost, poslednjem koncertu benda Morphine.
Svi albumi i sve pesme benda Morphine svedoče o moći muzike da nas uvede u san iz kog ne želimo da se probudimo; o magiji muzike koja hipnotiše, leči i otkriva nam svet snova koji se krije iza oblaka.
Povezani članci
Nina Simone: Srce Koje je Odbilo da Izgubi Krila
"Nina Simone je dokazala verodostojnost sopstvenih reči - da prava sloboda znači potpuno odsustvo straha u svakom aspektu."
SPOTLIGHT: Logička Greška – Bez filtera
Zvuk benda Logička Greška karakteriše vešto izbalansiran spoj raznih žanrova distorzirane gitarske muzike dok tekstovi istražuju ljubav, socio-političku situaciju, introspekciju i svakodnevnicu.
Mala Doza Otrova Koja Bi Ubila i Džina: Grupa Crna Udovica
Crna Udovica nije bila mainstream, njena sudbina je visila o jednoj niti, ali je ostavila trag koji peče i danas.
Morphine – Lek za Bol i Dokaz Lepote u Muzici
"Morfej se pitao zašto se ispravnim smatra da izabere put kojim ide većina - put sigurnosti, komfora, mediokriteta, kad ga je oduvek privlačio život na ivici."
Slobodan Tobogan – Domaćin Ponovo Jaše (i Krade Poštu)
"Biti singl znači biti metafizički rastavljen od seksualnih aktivnosti, a utiče na sve od broja akni na licu do toga kolki bakšiš ostavljaš jadniku što ti služi Miljacka late."
Recenzija: Helloween – Giants & Monsters
"Mnogi metal dinosaurusi ostanu svoji, ali izgube svežinu, dok drugi pokoravaju nove teritorije gubeći u procesu identitet. Helloween još uvek drži ključ"
BARF14: Glas Publike, Snaga Autorstva i Trijumf Benda Jolly Little Bunch
Prvu nagradu festivala BARF14 osvojio je bend Jolly Little Bunch iz Novog Sada, koji je energičnim i upečatljivim nastupom ostavio najjači utisak na publiku i žiri.
Sirovo, brzo, besno: The Bite objavili video za „I Don’t Care“
Beogradski bend The Bite predstavlja novi singl “I Don’t Care” uz energičan, brz i vizuelno intenzivan video, najavljujući kraj godine.
KKN, Vizelj i Blaža na trećem Rock ‘n‘ Rakija Festivalu
Treći po redu Rock n Rakija festival ugostiće bendove KKN, Vizelj, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, The Bite, Vrane Kamene i Logička greška.
BARF: Poznati svi finalisti festivala!
Organizatori BARF14 odabrali su bendove koji će ove godine svirati u finalu Beogradskog autorskog rok festivala.
SPOTLIGHT: THE BITE – Bez filtera
The Bite je riff ’n’ roll bend iz Beograda koji kombinuje energiju panka, čvrste rock ’n’ roll rifove, pevljive refrene i osećajnost bluza.
SPOTLIGHT: Cardinal Point – Bez filtera
Cardinal Point je Southern Stoner Heavy Rock bend iz Vranja. Prvo zvanično izdanje benda proglašeno je za najbolji debi album 2015. godine i našao se među 30 najboljih u celom regionu.
Nije Im Bio Ravan Ni Frank Zappa : Grupa Buldožer
Bili su odskočna daska za slobodniju scenu. Njihov moto? - budi to što jesi. Baš taj specifičan humor bio je gorivo za Buldožer.
Jefferson Airplane – Pioniri Psihodeličnog Talasa
Užurbani, izbezumljeni mali beli zec sa časovnikom i psihodelija su neraskidivo povezani sa rok pionirima zvanim Jefferson Airplane
Rock n’ Rakija: Pogled unazad, odbrojavanje unapred
Rock n Rakija festival će ugostiti bendove Kanda Kodža i Nebojša, Vizelj, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, The Bite, Vrane Kamene i Logička greška.
Logička Greška objavljuje novi singl i spot za pesmu “Tuđe suze”
Logička Greška, mladi alternativni nju vejv bend iz Beograda, sa zadovoljstvom predstavlja svoj novi singl i spot za pesmu “Tuđe suze” kojim najavljuje svoje dve beogradske svirke.
Nataša Guberinić & The Humanlikes 19. novembra u klubu BitefArtCafe
Prvi solističi nastup Nataše Guberinić i ekipe The Humanlikes biće održan 19. novembra u klubu BitefArtCafe.
SPOTLIGHT: Seljačka Buna – (Drina) Bez filtera
Seljačka Buna je beogradski agro-metal bend osnovan 2005. godine, koji je pažnju publike privukao neobičnim spojem agresivnog metal zvuka, narodskih (ne narodnjačkih) i etno motiva, te humorističko-satiričnim tekstovima.
Bend Ič objavio novi singl pod nazivom Ćef
Bend Ič je objavio svoj novi single pod nazivom Ćef.