Regionalna alternativa je poslednjih godina toliko bogata novim artistima, da je teško probrati ono najbolje. Ali nema frke – Rocker je tu da probere 60 najboljih stvari za kvalitetnu alt bleju.
Morphine – Lek za Bol i Dokaz Lepote u Muzici
“Morfej se pitao zašto se ispravnim smatra da izabere put kojim ide većina – put sigurnosti, komfora, mediokriteta, kad ga je oduvek privlačio život na ivici.”
Image source: Martin Jovanić (sve ilustracije)
Bubanj, saksofon i dvožičani bas. Sigurna sam da posle ovih nekoliko reči možete pretpostaviti o kojoj grupi će biti reč.
Bend Morphine nastaje 1989. godine. Pevač i basista, kao i osnivač ove grupe je bio Mark Sandman. U jednom intervjuu je izjavio da svira bas sa dve žice zato što je lakše, da su zapravo dve dovoljne, ili čak i samo jedna, kako je i on sam počeo. Unikatnom zvuku njegove bas gitare doprinosi i slajd. Inspiraciju za ovakvu upotrebu i eksperimentisanje sa instrumentom dobio je podstaknut zvukom “unitare” koju je svirao Willie Joe. Ukoliko poslušate recimo pesmu “Cherokee Dance” Bob Landersa i Willie Joe-a, videćete da je za dobru muziku zaista potrebna samo jedna žica.
Mark Sandman je jedan od osnivača i benda Treat Her Right koji prethodi Morphine-u, poznat po zvuku jedne duboke, tj. snižene gitare, druge u normalnom štimu, usne harmonike i bubnja. Nakon poslednje turneje sa ovim sastavom, Mark Sandman započinje muzički projekat sa Dana Colijem, saksofonistom koji je putovao i ponekad nastupao sa njima, a prvi bubnjar Morphine-a bio je Jerome Duepree.
Već nakon završetka prve turneje, ovaj čarobni trio polako, ali sigurno učvršćuje svoje mesto na sceni. 1992. godine snimaju svoj prvi album, “Good”. Ovaj album može se posmatrati kao kratka priča koja opisuje srž njihovog zvuka.
Iako je bend prvo privukao alternativniju publiku, u osnovi njihovog muzičkog opredeljenja je džez – tekstovi pod uticajem “beat” poezije, bariton saksofon, bas sa dve žice i slajdom, kao i “koktel” bubnjevi. Raznoliku publiku je zasigurno privuklo ono magično i mistično što se dobija sintezom ovih elemenata u nešto drugačije, nešto novo – u tzv. “low rock”. Tako ga je sam Mark Sandman nazvao, budući svestan činjenice da će novinari imati potrebu da ih svrstaju u određeni muzički žanr.
Duboki vokal, kao i dvožičani bas i saksofon, u kombinacijama sa dubinom tekstova Mark Sandmana, donose talas nečeg umirujućeg, ali i osvežavajućeg. Nasuprot tome, ritam ovog, kao i narednih albuma, uglavnom je živ i pokreće na ples. Ali, čini mi se kao da upravo mešavina ovih suprotnosti – energičan ritam s jedne strane, a sa druge dvožičani bas, saksofon i melanholični vokal – stvaraju idealan prikaz celokupne slike muzike, zvuka, tona; a na širem planu samog života – svetle i tamne strane. Dobra i zla.
Tokom snimanja drugog albuma, “Cure for Pain”, prvi bubnjar, Jerome Duepree , napustio je sastav. Umesto njega grupi se pridružuje bubnjar benda Treat her right – Billy Conway. Nakon snimanja ovog albuma, započinju turneje širom sveta – nastupali su u Australiji, Japanu, Evropi, Americi. Iako u tekstu pesme istoimene nazivu albuma Mark Sandman govori da će jednog dana neko otkriti lek za bol, slušajući bilo koju pesmu ovog benda, možete osetiti lekovito i umirujuće dejstvo muzike.
Ime benda Morphine insprisano je imenom boga snova Morfeja, karakterističnog po tome što je umeo u potpunosti da oponaša bilo koje ljudsko biće, te se kao čovek prikazivao ljudima u snovima. Mark Sandaman je izjavio da je ime benda samo odgovaralo njihovom konceptu u potpunosti. Morfej im se pojavio u snovima, jednog dana su se probudili i krenuli da stvaraju kao Morphine. Rekla bih da se muzika ovog benda u potpunosti može poistovetiti sa njihovim nazivom – kada ih prvi put čujete, ulazite u san koji liči na javu, a svaka pesma je novi san.
Zanimljiva je i priča pod nazivom “Morpheus” koju je Mark Sandman napisao 1979. Godine. Tema je podeljenost čoveka između materijalnog, stvarnog, ovozemaljskog i onog duhovnog, imaginarnog, onozemaljskog sveta. Čovek se nalazi na raskrsnici između potrebe za preživljavanjem, za sigurnošću stvarnog života i onoga što istinski ispunjava njegovo celo biće – njegovih snova, njegovog stvaralaštva.
Morfej se pitao zašto se ispravnim smatra da izabere put kojim ide većina, uključujući i njegovu ženu – put sigurnosti, komfora, mediokriteta, kad ga je oduvek privlačio život na ivici, na marginama, jer nikad u potpunosti nije mogao da svari kolotečinu svakodnevnice. Mnogi od tekstova pesama Morphine-a kao da se oslanjaju ili nadovezuju na tematiku ove priče i podeljenost čoveka između materijalnog i duhovnog.
Recimo, u pesmi “Head With Wings” tekst govori o umetnikovoj sposobnosti i prirodnoj potrebi da vidi svet iz druge perspektive, perspektive oblaka. Jedino što ga povezuje sa zemljom, sa ovim svetom je ta jedna mala, tanka žica koju svira, tj. muzika.
Neke od reči njihovih tekstova nikako ne mogu proći nezapaženo, zbog brojnih ponavljanja, poput onih u pesmama “Good”, “Yes” i “Eleven o’clock”. Možete primetiti nešto zajedničko ovim pesmama – reči, ponavljajući se kao mantre, postaju hipnotišuće. Baš kao i Hipnos, bog spavanja po grčkoj mitologiji i otac Morfeja, njihove pesme nas zaista mogu hipnotisati i za tren odvesti u svet snova.
Treći album, “Yes”, izašao je 1995. godine. Ovaj album specifičan je po malo drugačijoj, energičnijoj, vatrenoj atmosferi. Morphine kao da sazreva i svoj stil i način sviranja sada iznosi sa više samopouzdanja i sigurnosti u vrednost i magiju svog zvuka. Više distorzije na bas gitari, brži ritmovi, kao i neposrednije melodije sa saksofona. Čini se kao da su članovi ove grupe želeli da ispitaju granice i potencijale svoje muzike. Album “Yes” daje nam prikaz druge strane, odraza melanholične, setne atmosfere iz prva dva albuma. Prvi put vidimo prodor životne snage, vatre, plamena koji se suprotstavlja mraku, besmislu i ravnodušnosti.
Kada biste poređali prednje strane omota svih albuma jedan do drugog, mogli biste uočiti nešto što vam može promaći ako ih posmatrate odvojeno. Ako ih gledate kao celinu, videćete da svaki od albuma može, potencijalno, imati značenje simbola jednog od četiri elementa. Prvi zemlje, drugi vazduha, treći vatre, a četvrti vode.
Četvrti album, “Like Swimming”, izlazi 1997. godine. Ovaj album se može posmatrati kao momenat konačnog prepuštanja ove grupe vodi i plivanju, tačnije muzici i sviranju. Jedna od najpopularnijih pesama sa ovog albuma je “Early to Bed”. Spot za ovu pesmu je nominovan za nagradu za najbolji muzički video 1998. godine.
Zanimljivo je zapaziti referencu na reči Bendžamina Frenklina koja se krije u refrenu ove pesme i svedoči o potrebi za životom po ličnim pravilima, nezavisno od socijalnih očekivanja i normi. Svaka pesma s ovog albuma kao da osvetljava po neki aspekt drugačijeg načina života, života na margini, daleko od prosečnog.
Peti album, “The Night”, sniman je tokom 1998. i 1999. godine je u stanu studiju Marka Sandmana, a objavljen je 2000. godine. Ako se uzme kao deo celine sa prethodna četiri albuma koja simbolišu četiri osnovna elementa, rekla bih da se “The Night” može smatrati petim elementom koji u potpunosti karakteriše Morphine.
U pitanju je, naravno, simbol sna ili boga sna, Morfeja, koji upotpunjuje sliku stvarnosti koja ne postoji bez sna, bez podsvesti, bez nepoznatog, misterioznog i neobjašnjivog. Interesantno je što ovaj album karakteriše pojavljivanje novih insturmenata – raznih gudačkih, orgulja, akustičnih gitara, kao i ženskih pratećih vokala koji dopunjuju “low rock” zvuk ove grupe.
Postoji anegdota o samom snimanju ovog albuma u stanu Mark Sandmana. Ovo je njihov jedini album na čijem su snimanju učestvovala oba bubnjara istovremeno – Jerome Duepree i Billy Conway. Jedan pored drugog, rame uz rame u malom prostoru, mogli su jedan drugom palicama da udaraju po bubnjevima, tako da na nekim pesmama ni dan danas ne znaju ko je šta svirao, kao u pesmi “Like a mirror”.
Iznenadna smrt pevača Mark Sandmana u julu 1999. godine, i to u toku nastupa u Italiji, u Palestrini, ostavila je zasigurno veliki ožiljak na sve prisutne na ovom, nažalost, poslednjem koncertu benda Morphine.
Svi albumi i sve pesme benda Morphine svedoče o moći muzike da nas uvede u san iz kog ne želimo da se probudimo; o magiji muzike koja hipnotiše, leči i otkriva nam svet snova koji se krije iza oblaka.
Povezani članci
Recenzija: Cross Atlantic – The Valley
Ljubiteljima novijih metal bendova koji objedinjuju agresiju i surovost sa atmosferičnošću i zamišljenošću će biti blizak ton koji prožima prvi singl benda Cross Atlantic.
Frank Gambale stiže na Musicology Sessions
Gitarski virtuoz FRANK GAMBALE dolazi sa svojom All Star grupom na Musicology Sessions scenu BitefArtCafe-a 02. aprila 2026. godine.
KONCERT GRUPE KRYN POMEREN NA 12. SEPTEMBAR
Koncert benda Kryn je pomeren sa 28. marta na 12. septembar, iz tehničkih razloga. Karte koje su kupljene za 28.mart će važiti i za 12. septembar 2026.!
6 heavy metal albuma za početnike
Kojih su to 6 heavy metal albuma za koje bi trebalo da znate ukoliko ste planirali da otpočnete istraživanje ovog žanra.
Top 17 entry level rock i metal pesama za tvoj dvanaesti rođendan
Od Queen, AC/DC i Bon Jovija do Metallice, Rammsteina i Slipknota, ovo su 17 entry level rock i metal pesama koje su mnogima bile prvi korak ka žešćem zvuku.
Rok Apoteka – Novi spot za pesmu ,,Kaži mi”
Novosadski bend Rok Apoteka objavio je novi spot za pesmu „Kaži mi“, numeru koja se nalazi na njihovom drugom albumu „Drugačiji od drugih“.
Recenzija: Nevreme – Balans
Nevreme - Balans je oda življenju punim plućima koja se poetično poigrava floskulama o traženju
ravnoteže u uživanju u čarima života.
Talking Heads – od prve svirke u klubu “CBGB” do pomeranja muzičkih granica
Talking Heads - priča o pionirima američkog novog talasa koje je predvodio harizmatični frontmen Dejvid Birn.
Najuticajnije žene domaće alternativne scene 2026
Žene muzičari - ultimativna top lista najuticajnijih i najznačajnijih dama koje su danas aktivne na domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni.
Mišael Bob Vidaković stiže “U Niš” sa groovy dozom pozitivne energije
Mišael Bob Vidaković godinama unazad održava status autora koji iskače iz šablona. Ovog puta donosi nam jednu toplu ljudsku priču opevanu u njegovom novom singlu “U Niš” koji je izašao u izdanju Ammonite Digital.
Recenzija: Grupa 357 – Kyrie Eleison
„Kyrie Eleison“ deluje kao pesma nastala bez maštanja o osvajanju top lista. Grupa 357 u svojoj trenutnoj fazi jedino stremi ka iskrenom izrazu.
Lavina pobedila na PZE 2026: Srbija ide u Beč sa „Kraj mene“
Grupa Lavina je pobednik Pesme za Evroviziju 2026 i predstavljaće Srbiju na Eurosongu u Beču sa pesmom „Kraj mene“.
Grupa Ruž : Deca sa snovima većim od kosmosa
Grupa Ruž je delovala kao da će pokoriti ceo kosmos, a činili su je klinci za kojima su vaše mame “sekle vene” i premotavale kasete do iznemoglosti.
KRYN – Svetski zvuk metala u Zappa Bazi 28. marta
Riječki bend KRYN donosi, bez grama sumnje, zvuk svetskog metala na scenu beogradske ZAPPA BAZE 28. marta! A šta nas sve očekuje, pročitajte ispod!
Top 6 crtanih filmova u kojima se pojavljuju poznati muzičari
Crtani filmovi su kroz svoju istoriju ugostili mnoštvo poznatih rok muzičara. Pogledajte top 6 favorita po našem izboru.
Recenzija: Synesis Absorption – Concealed
Koliko god da technical death metal ima reputaciju nemilosrdnog žanra, „Concealed“ sadrži dovoljno prijemčivih deonica koje otklanjaju strah od toga da nas očekuje suvoparna brutalnost.
The Cure – Most Između Gotik Noćne More i Slatkog Pop Sna
"Pohvale su upućene pre svega melodijama koje stvaraju, kao i na do sada poznatu atmosferu sna - bilo lepog ili košmarnog."
MonoNeon, Poslednji Basista Koji je Svirao sa Princeom, Stiže na Musicology Sessions
"Prince me je naučio najvažniju lekciju 'Veruj u sebe, bez obzira na sve!'"
Recenzija: Lavina – Kraj Mene
„Kraj mene“ je rezultat dugogodišnjeg rada na usavršavanju osećaja za melodije i aranžmane, što je Lavinu stavilo pod lupu i onih slušalaca koji nisu isključivo u žanru.