Backstage Rocker

Rocker.rs Backstage Logo - Vesti iz sveta muzike, intervjui, top liste, najave, dešavanja
Menu
Featured, Recenzije

Recenzija: Armatura Tela – 1 & 2

Dvostruki albumi su u većini slučajeva svesna odluka, deo kreative namere, te je jasno da albumi benda Armatura Tela možda ne bi tako smelo poentirali da su svedeni na jedan disk.

Mladen Tatljak
20 January, 2026
Članovi benda Armatura Tela poziraju sa instrumentima

Image source: Armatura Tela

Ne opredeljuju se svi autorski sastavi današnjice za objavljivanje studijskih albuma, orijentišući se više na poneki singl ili spot. Oni bendovi koji se osmele na snimanje čitavog albuma ili rade na pesmama dok ne odaberu koje pesme od iskomponovanih su vredne albuma, ili se zaustave u pisanju pesama onog trenutka kada konstatuju da imaju desetak numera za izdanje. U trećoj, sopstvenoj kategoriji nalazi se rock bend Armatura tela, koji se odlučio za jedan vrlo, vrlo neuobičajen pristup.

Dragoslav Tomić kao mastermind iza pesama je očigledno pisao muziku za albume „1“ i „2“ godinama pre nego što se početkom ove decenije obratio talentovanom i profesionalnom Milošu Mihajloviću iz studija „Blaze“ u želji za snimanjem pesama. Napravljen je uži izbor od dvadesetak pesama i otpočet je petogodišnji proces snimanja. Rezultat je dvostruko izdanje sačinjeno od čak dvadeset i šest numera. Mnogi slušaoci bi ustuknuli pred samom magnitudom izdanja i ne samo da bi bili nesigurni u svoje strpljenje da usvoje toliko muzike, već bi bili sumnjičavi u kvalitet.

ARMATURA TELA – TALENAT, PRODUKTIVNOST, INTEGRITET

Nije potrebno, međutim, više od par slušanja da se dođe do zaključka da ovi živopisni albumi uspevaju da zadrže pažnju slušaoca od početka do kraja. Ukoliko je potrebno izdvojiti jednu pesmu koja barem delimično obuhvata raspoloženje albuma i može da pripremi slušaoce na to šta ih očekuje, numera „Armatura tela“ je upravo ta koja svojim čvrstim rifom, živahnim vokalnim melodijama i ohrabrujućim stihovima poput „Kako misliš, tako će da bude“ oslikava duh izdanja. Vedrina albuma zrači i kroz transcendentalnu „Zvezdana noć“, kao i iz dueta sa Jelenom Vlahović „Igre“, koji bi u savršenom svetu bio radijski hit.

 Optimističnim aspektima albuma je, međutim, zarad raznolikosti potreban i antipod u vidu mračnijih, letargičnih numera. Sentimentalna „Staze“ podseća na rock bendove koji bi poslednji put početkom dvehiljaditih mogli da se probiju u mainstream. U ovom maniru se izdvajaju i setna „Da si sada tu“, kao i „Neću“, pesma dramatičnog refrena koji nagrađuje one slušaoce odlučne da istraju do završnice drugog albuma. Vrhunac emotivnog vrtloga nalazimo u kompoziciji „Oproštaj“, duetu sa baritonom Markom Kalajanovićem, u kojem se vokalne harmonije prepliću i uzdižu do katarzične završnice.

„1“ i „2“ - DVOSTRUKI ALBUM KOJI ZADRŽAVA PAŽNJU

Neke pesme ne doprinose toliko raznolikosti koliko odudaraju od sveobuhvatne atmosfere. „Klub“, oda navijanju omiljenom fudbalskom timu, čini se da je strateški postavljena kao završnica prvog albuma kako bi svojim bodrećim melodijama što manje narušila tok izdanja. U sličnom kontekstu, numera „Ma briga me“ nas svojim društveno-političkim promatranjima iz nadzemaljskog slušalačkog iskustva blago neprijatnim i naglim trzajem vraća u realnost.

Koliko god da nas albumi razoružavaju raspoloženjem i melodijama, nisu zanemarljivi ni sami performansi i kompozicije. Sinkopirani ritam koji prožima čitavu numeru „Svet“ je originalno i osvežavajuće rešenje. Kroz određene pesme se javljaju skale karakteristične za naša podneblja, dok su neke numere kreativno začinjenje recitacijama, akustičnom instrumentacijom i ekscentričnim pratećim vokalima. Svi začini su objedinjeni snažnom i kristalno bistrom produkcijom iz studija „Blaze.“

Slušaoci duplih albuma pate od potrebe da odbacuju pesme koje smatraju suvišnim, često zamišljajući skraćene verzije koje se sastoje samo ih njihovih favorita. U pitanju je boljka koja datira još od šezdesetih, primenljiva čak i na kultne ploče kao što su „Blonde on Blonde“, „Trout Mask Replica“, pa i „The White Album“. Albumi koje su objavili Draža i ekipa podsećaju koliko su ovakva promatranja suvišna.

Dvostruki albumi su u većini slučajeva svesna odluka, deo kreative namere, te je jasno da albumi Armature tela možda ne bi tako smelo poentirali da su svedeni na jedan disk. Retko smo svedoci izvođača koji obiluju ovolikim talentom, produktivnošću i integritetom. A još ređe se susrećemo sa bendovima koji već nakon debija imaju repertoar za dvočasovni koncert.

90/100
Total Score

Teme:

, ,

Dopao ti se tekst? Ne zaboravi da ga podeliš!

Povezani članci

Scroll to Top