Backstage Rocker

Rocker.rs Backstage Logo - Vesti iz sveta muzike, intervjui, top liste, najave, dešavanja
Menu
Featured, Recenzije, Svet

Recenzija: Megadeth – Megadeth

„Dave Mustaine na poslednjoj ploči želi da svede Megadeth zvuk na samu suštinu i
prezentuje definiciju benda.“

Mladen Tatljak
09 February, 2026
na fotografiji se nalaze članovi benda Megadeth

Image source: Megadeth

Čini mi se da postoje dva scenarija u kojima bendovi posebno pokušavaju da se dokažu novim studijskim radom – kada odrede da će se album zvati po samom bendu, ili kada pristupe albumu kao poslednjem u karijeri. Ovogodišnji Megadeth album spada u obe kategorije. Dave Mustaine, međutim, ima tendenciju da se ne proslavi kada pokušava da se dokaže, bilo da se radi o uobičajenom „Th1rt3en“, koji je povratkom suosnivača basiste trebalo da naznači i povratak starom zvuku, ili o albumu „Dystopia“, vraćanju tvrđem stilu nakon iskrenog „Super Collider.“ Ovaj put je dokazivanje moralo uroditi plodom.

Po prvom slušanju se steče utisak da Dave Mustaine, zajedno sa angažovanim muzičarima, koji su po običaju profesionalni, na poslednjoj ploči želi da svede Megadeth zvuk na samu suštinu i prezentuje definiciju benda. Agresivnije, kompleksnije numere nisu preterano zamršene, dok pevljivije kompozicije nisu presladunjave. Produkcijski, novi Megadeth je minimalistički nastrojen i zvuči kao najogoljenije izdanje odavno.

DAVE MUSTAINE – THRASH METAL INSTITUCIJA

„Tipping Point“ koja otvara album je verovatno najubedljivija numera na albumu, zahvaljujući nekonvencionalnoj strukturi, uraganskom tempu i rifu koji slušaoca podiže sa stolice. Među melodičnijim pesmama se izdvaja „Hey God?!“, koja nas podseća na to koliko Mustaine od devedesetih nadalje, za standarde thrash metal muzičara, ima nesvakidašnje dobar osećaj za melodiju. S druge strane, pesme „Puppet Parade“ i „I Am War“ do te mere pojednostavljuju sklopove akorda da starijim fanovima zvuče kao manje upečatljive verzije pesama sa „Cryptic Writings“ koje ionako znaju napamet.

U tekstualnom pogledu, pesme poput „I Don’t Care“ deluju kao da su napisane iz ugla buntovnog tinejdžera, što nije zabranjena perspektiva, ali je neobična za nekoga ko u novijoj diskografiji ume da bude poetičniji. Dok je „Dogs of Chernobyl“ sa prethodnog albuma delovala kao pesma o nuklearnoj katastrofi, fanovi su je interpretirali kao numeru o tada aktuelnom ratu u Ukrajini, da bi se ispostavilo da Mustaine peva o radioterapiji i svojoj borbi sa rakom. Ovu simboliku na novom albumu menjaju svakodnevna promatranja poput „My phone is dead, and the rent is due, I lost my job and I lost a tooth.”

MEGADETH – LABUDOVA PESMA I POSLEDNJE DOKAZIVANJE

Neke druge pesme kao što su „Made to Kill” i „Obey the Call”, mada nisu revolucionarne, u kontekstu albuma deluju energično i dovoljno nepredvidljivo. Razume se, međutim, da je posebnu pažnju javnosti skrenula numera koja zatvara album, “The Last Note.” Iako se ne može očekivati da svaki bend ima svoju „The Show Must Go On”, i znajući da se nekada velike, finalne numere u diskografiji prosto dogode i ne budu rezultat svesne namere, poslednja Megadeth pesma u određenim momentima jeste dirljiva i komponovana uz svest o ozbiljnosti zadatka.

I pored par ispovesti u finišu albuma, Dave Mustaine očekivano nije potpuno transparentan po pitanju toga šta je dovelo do odluke da ovo izdanje bude poslednje u karijeri. Jasno je, međutim, da je Megadeth svojim preciznim performansom, pomenutom senzibilitetu za melodiju i elokventnim artikulisanjem besa ostavio neizbrisiv trag u metal istoriji, nevezano za to da li je poslednji album trijumf ili neuspeh. U skladu sa tim, završne reči recenzije bi valjalo prepustiti Mustainu i njegovim poslednjim stihovima: „Here’s my last will, my final testament, my sneer: I came, I ruled, and now I disappear.”

68/100
Total Score

Teme:

, ,

Dopao ti se tekst? Ne zaboravi da ga podeliš!

Povezani članci

Scroll to Top