Backstage Rocker

Rocker.rs Backstage Logo - Vesti iz sveta muzike, intervjui, top liste, najave, dešavanja
Menu
Featured, Rewind

Goblini i Sprž – dokaz da bunt pripada svakoj generaciji

Goblini – Sprž: jedan od bendova koji su nastavili da hodaju goblinskom stazom bunta i otpora jeste Sprž.

Milica Antonić
16 June, 2026
Goblini i Sprž

Image source: Nepoznat

Zasigurno su mnogi od nas u detinjstvu verovali u raznorazna mitska bića iz priča koje su nam pred spavanje pričale majke ili bake. Goblini su jedna od stvorenja u koja smo verovali i kojih smo se plašili. U mnogim mitologijama su opisani kao mala, čudnovata i često zlobna bića sklona nestašlucima i ne baš prijatnog fizičkog izgleda. 

Mada naziv benda neposredno asocira na ova zločesta stvorenja, poruka Goblina suprotna je opisu iz predanja — izražava suštinu punk kulture koja se opire sistemu, mediokritetu i društveno prihvaćenim obrascima ponašanja. Članovi benda već decenijama pokazuju da ime grupe ne određuje srž njihovog stvaralaštva – tekstovima, muzikom i idejama zalažu se za borbu protiv laži, zla, korupcije i prevara, pozivajući sve istomišljenike da stanu iza svojih uverenja. Njihov značaj ogleda se u tome što podsećaju na važnost kolektivnog otpora prema zlu koje nas neprestano pritiska sa svih strana. 

Bend Goblini nastao je u Šapcu 1992. godine. Osnivači su gitarista Alen Jovanović, basista Vladislav Kokotović i pevač Branko Golubović Golub. Prvi studijski album “Goblini” ili “Istinite priče I deo”, izdaju 1994. godine. Nastaje u godinama rasula, raspada društva i sistema koji je do tad, makar prividno održavao osećaj kontrole. U ovom periodu se šira publika upoznaje sa njihovom muzikom, te Goblini postaju jedan od značajnijih bendova ex-yu punk scene devedesetih godina. Uprkos punk osnovi, javnost ih prihvata zbog pevljivih, buntovničkih melodija – Goblini su postali glas generacije koja je odrastala u vremenu socijalne nestabilnosti, nepravde i sunovrata vrednosti. 

Drugi album, “U magnovenju”, objavili su 1996. godine i za mnoge fanove predstavlja omiljeno izdanje. Zadržavajući sirovost zvuka i prepoznatljivu goblinsku energičnost, album donosi i dodatnu dimenziju subjektivnog beznađa, nastalog usled dugotrajnog suočavanja sa društvenim apsurdima i nasiljem režima. Revolt, protest, bes i ljutnja ostaju centralni motivi, ali su dopunjeni i osećajem iscrpljenosti zbog konstantne borbe protiv represivnih sila. U tom smislu, ovaj album dobija introspektivniji ton – fokus šire socijalne slike je više usmeren ka unutrašnjem svetu pojedinca i njegovoj borbi za očuvanje smisla u haotičnom vremenu. Kao što i sam naziv govori, život protiče u magnovenju, u lutanju, u nekom svetu između jave i sna u kom čovek teško može pronaći sigurno utočište od svakodnevnice. Predaje nema, borba sa vetrenjačama i dalje traje, ali postaje ličnija i egzistencijalna – obuhvata i spoljni i unutrašnji svet. Upravo zbog toga se Goblini mogu povezati sa savremenim punk bendovima poput Sprža, koji pored socijalnih tema, ističu i psihološke teskobe, kao i život na marginama društva. 

Snimanje trećeg albuma, “Re-Contra”, završeno je uoči početka NATO bombardovanja. Usled tragičnih događaja, objavljen je tek u decembru 1999. godine. Ističe se posebna vrsta rezignacije u zvuku i celokupnoj atmosferi albuma. Bend je verodostojno oslikao realno osećanje umora zbog društvenih dešavanja, ali i još jednom naglasio da predaja nije opcija. Goblini u ovom albumu dodatno oblikuju svoj autentičan izraz – zreliji, stilski i tematski zaokruženiji ton svoje priče. “Re-Contra” je album koji se može uzeti kao simbol kraja jedne faze ove grupe, ali i svedočanstvo duha jedne generacije i trenutka u istoriji. Koncerte i turneje organizuju sve do 2001. godine, kada odlučuju da naprave pauzu. 

Posle skoro čitave decenije, vraćaju se na scenu i ponovo počinju sa radom na proleće 2010. godine. Naredni album, “Roba s greškom”, izlazi 2013. godine. Značajan je jer pokazuje da stavovi Goblina ostaju netaknuti. Vremenska distanca i prestanak rada nisu uspeli da izbrišu ili promene njihov nezaustavljiv duh i potrebu za promenom. Fotelje su, nažalost, iste, samo se menjaju oni koji ih greju i ne žele da ustanu sa njih. Nova deca iz komšiluka se rađaju; možda se ne vide iz uglova njihovih fotelja, ali njihov glas je dovoljno jak da uspeva da probije prividne i nametnute granice. 

No, bitno je naglasiti da su svojim povratkom na scenu i nepristajanjem na tišinu i povlačenje, pokazali da bunt ne pripada samo jednom vremenu i naraštaju. Motivisali su mnoge mlade bendove i muzičare da sarađuju zajedno i sami iskažu nezadovoljstvo.

Najnoviji album, “Jednina”, objavljen je 2019. godine. Naziv asocira na pojedinca, odvojenost i zidove koji smo poslednjih godina podigli jedni između drugih, razočarani društvom čiji smo deo. Izolovanost je okupirala pojedince, ali Goblini još jednom podsećaju na bitnost jednine – jer je ona nužni deo množine i samo zajedničkim naporima se možemo izboriti za bolje sutra. Naziv albuma poziva na složnost i ujedinjenje u borbi protiv tiranije i zuluma prisutnih u našem društvu već decenijama. Važan je jer pokazuje da pored mladih, u boju protiv zlih stihija, treba da učestvuju i svi ostali koji osećaju i vide da nešto mora da se menja. Ovim albumom dokazuju da čvrsta uverenja mogu opstati, uprkos svim socijalnim nedaćama, koja se i dalje, nažalost istom merom, samo u malo drugačijem ruhu, pojavljuju jedna za drugom. 

Jedan od bendova koji su nastavili da hodaju goblinskom stazom bunta i otpora jeste Sprž, takođe formiran u Šapcu. Budući da dolaze iz istog grada, Goblini su im zasigurno bili važan uzor. Osnivači benda, frontmen Tomislav Đuknić i bubnjar Lazar Jović, sa zajedničkim radom počeli su još kao deca, 2011. godine. Prve autorske numere – “Bori se” i “Nema vremena za bežanje” – objavljuju 2015. godine, a nakon tri godine izbacuju EP sa pet pesama. Svoj album prvenac, “Lavirint laži”, objavljuju 2024. godine. Do naziva albuma, kako frontmen Lazar kaže, došao je sasvim slučajno, inspirisan poetičnom metaforom na koju je naišao dok je menjao kanale na televiziji. Ova sintagma ga je toliko fascinirala da je odmah otišao u sobu da napiše istoimenu pesmu. U srži pesme bila je ideja medijskog mraka i manipulacije, vrlo aktuelna na našim prostorima. 

Sprž - punk - Lavirint laži

Svako umetničko delo ima svoje motivaciono jezgro iz kog nastaje. Za većinu dela se mogu pronaći analogne niti koje ga povezuju sa nekim starijim, sve zavisi od ugla posmatranja i tumačenja. Između pesama “Bori se” benda Sprž i “Ima nas” od Goblina, mogu se uočiti sličnosti na tematskom planu, u zvuku i opštoj atmosferi. Obe pozivaju na opstanak i značaj zajedništva u borbi protiv društvenih, ali i unturašnjih nemira. Goblini svojom numerom podsećaju ljude otvorenijih shvatanja na to da nisu sami, da nas ima gomila sa sličnim mislima i potrebom za pobunom, dok Sprž poziva na hrabrost, izdržljivost, i suočavanje sa problemima licem u lice. Obe pesme naglašavaju važnost grada i ljudi koji nas okružuju, jer upravo u zajednici leži snaga da se suprotstavimo silama koje pokušavaju da nas otuđe i smeste u kutije individualizma. Jedino se zajedno možemo izboriti za neprikosnovenu slobodu. 

Postoje i paralele koje povezuju “Strah” od Sprža i “Deca iz Komšiluka” od Goblina. Nespokoj koji se oseća u gradu opisanom u pesmi Sprža, prisutan je i u onom u kom odrastaju deca iz komšiluka. Umesto da se osećaju zaštićeno u mestima u kojima žive, ljudi osećaju pritisak, nesigurnost i strah. U obe pesme, međutim, postoji i utočište koje se pronalazi u muzici. Ona omogućava ispoljavanje ličnih zebnji i unutrašnjih lomova. Strahovi, kada se verbalizuju, postaju duplo manji, a upravo se u tome krije prava alhemija zvuka –  u sposobnosti da ih preobrazi u nešto novo i veće. Iako je grad prikazan kao nebezbedno mesto, muzika ostaje sigurna luka svima onima koji se osećaju isto – izloženo, ranjivo i nezaštićeno.

Pesma “Zaboravi na dobro” od Sprža ironičnim pozivanjem na zaboravljanje moralno ispravnog podseća nas na to koliko je normalizovano sve što je zlo, kriminalno, iskrivljeno i suprotstavljeno etici. Dobrota, empatija, ljubav i razumevanje drugih se uzima zdravo za gotovo u društvu u kom uspevaju oni koji čine suprotno. U prvi plan dolaze materijalne i prolazne stvari, dok duhovne i istinski važne ostaju u senci. Sebičnost postaje osnovno sredstvo funkcionisanja u svetu u kojem je moral postao misaona imenica, rutina i uspomena nekih drugačijih vremena. Slično tome, u pesmi “Dan posle” od Goblina, lirsko ja se budi umorno i samo,  a san je jedini način da se preživi dan. Film od sinoć se briše, a pred ogledalom se nalazi neki nepoznat lik – stranac. U svetu u kom se stavlja akcenat na materijalni aspekt postojanja, vreme prolazi kao brzi voz, a ljudi su putnici koji putuju u nepoznatom pravcu – usamljeni i izgubljeni. Obe pesme upućuju na to da očuvanje iskrenosti i čestitosti postaje glavno oružje u svetu u kojem su vrednosti okrenute naopačke. 

Niti koje povezuju ova dva benda svedoče o tome da prošlost itekako utiče na sadašnjost i budućnost, kao i da se jedino retrospektivnom kontemplacijom možemo izboriti sa himerama sadašnjosti koje pokušavaju da obrišu i gurnu u zaborav sve ono što je zaista važno. 

Svet je postao hladniji, a ljudi usmereniji na individualno nego na kolektivno dobro, ali muzika nas podseća na to koliko je bitno zajednički se boriti protiv sila koje pokušavaju da svedu sve u okvire ovozemaljskog i prolaznog. Goblini i Sprž svojom hrabrošću i neprihvatanjem ustaljenih tokova postojanja apeluju na ljude sličnih senzibiliteta da opstanu i ostanu svoji – jer, iako pokušavaju da nas okuju strahom, nismo sami; ima nas gomila, a dok god je tako, postoji šansa za pobunu i promene.

Teme:

, ,

Dopao ti se tekst? Ne zaboravi da ga podeliš!

Povezani članci

Scroll to Top