Mayhem i Marduk uskoro na sceni Zappa Barke.
Samo hrabro i bezveze! – M.O.R.T. i sužavanje sveta
Kratka analiza albuma “Samo hrabro i bezveze” iz pera Dimitrija Popovića (Orkan Vatra)
Image source: M.O.R.T.
Već 3 godine pokušavam da nađem dovoljno vremena za jedan kvalitetan tekst o M.O.R.T.-ovom albumu „Samo hrabro i bezveze”.* Vremena nikada dovoljno, kao ni reči hvale za ovaj sinjski sastav.
Pank-bluz između Azre, Dilana i Kejva
M.O.R.T. je jedan od najsnažnijih i najznačajnijih bendova novije generacije. Premda sviraju od 2003. godine, u živim nastupima je izgledalo kao da nastupaju sa istim žarom od pre 15 ili 20 i kusur godina. Publici su najpoznatiji po pesmama „Na cesti” i „Tango”, dok njihov „pandemijski” album „Samo hrabro i bezveze” donosi pravi obrt na sceni. Zreli i duhoviti tekstovi umnogome podsećaju na Majke ili Azru (ne kunite me u zla doba, Azrini mrzitelji — Štulić je ipak majstor poezije).
Što se tiče svetskih usporedbi, moglo se na Mortovom albumu naći Dilana u dalekom tragu, kao i Nika Kejva u pesmi „Krnjeval”, gde postoje promene dinamike, od tišeg, ka glasnijem, kao i suptilno fingerstyle gitarsko razlaganje. U svome pank-bluz žanru (kojim su sebe odredili) kombinuju zvuke Hendriksa, kao i distorziju, onu nedirnutu, direktno iz Sijetla devedesetih godina prošlog veka.
Kerolovski svet „Van pameti”
Samo grafičko rešenje korice albuma je interesantno: nesveti, sumnjičavi torzo, sa oreolom oko glave, oreolom od vinila, na narandžastoj podlozi, koja u sebi sadrži sve što je kolorit M.O.R.T.-ove muzike. Narandžastu, za bes i energiju, a ta nijansa narandžaste u sebi sabira žutu za duhovitost i polet, kao i crvenu za strast, koja se oseća u svakoj numeri.
Poigravanje sa društvenim normama, osećanjem suvišnosti, opšte je mesto mnogih rokenrol, pank-rok ili hard-rok bendova. Međutim, majstorija i umetnički genij se ogledaju u suptilnoj unikatnosti. Onaj koji ne može biti „Osoba A”, ni po čemu velika, značajna i važna (hipokritski prikaz reda i zakona), traži nekoga „Van pameti”. I baš tu valja stati, pa ponovo opravdati poređenje sa Kejvom, pošto se radi o jednoj gotovo nadrealističkoj pesmi. Tome zaumnom svedoči i kerolovski element, što podseća na Alisu u zemlji čuda:
„Po mome mozgu šeta,
Posve ko po stanu svome
Lijep mačak drag po tome
Što i glasom jedva smeta”
I u ovom slučaju, kao i kod Kerola, mačak je taj koji implicitno postavlja pitanje, te preoblikuje temelje i strukturu realnosti. Lirski subjekt, krećući se iz pesme u pesmu, napadnut Angst-om, kulminaciju usamljenosti doživljava upravo tu, van pameti. Ova pesma uspela je iz više aspekata, konceptualnog, lirskog i onog najvažnijeg: muzičkog. Naime, iz pesme u pesmu, važno je uprostorenje i arhitektura stvarnosti, a sa tim u vezi prostorni odnos (iz)van : unutra. Bilo da je u pitanju pesma „Ćaća”, u kojoj se subjekt obraća svome ocu (ili Ocu, nadljudskom biću), jer nema „ni za pivu”, pa biva zadržan unutra, tu je i pesma „Svijet se sužava”, gde se ne sme van, zbog upozorenja više instance. Dakle, postoji jasno razgraničenje svetova. U „Ćaći” je sve u znaku orvelijanske 1984. pošto „svira se sve tiše”, a kulminira se u numeri „Svijet se sužava” sa ocem koji:
„(…) svira bluz zaboravljenih truba,
Kraj vrata Jerihona, bez ijednog zuba”
Istovremeno, figura oca/Oca deluje egzistencijalno potrešeno, a možda i paranoično:
„Po ulici nas hvata,
Vuče nas kući,
Zatvori vrata, kaže,
Može svašta ući.”
MUZIKA ZA UŽI SVET
Subjekat u pesmi sve teže prati „šta se događa iza brda”, što je apsurdno, sa obzirom da se svet u isto vreme i sužava. Moguće je da se ovde upućuje na opštu paranoju, shizofrene ispade i otuđenost koju je donelo upravo tehnološko zbližavanje. U srednjem veku, za svog celog života, kmet nije dobio toliko informacija za svog života, koliko ih je dobila tetka Mirjana i stric Goran uz jutarnju kafu. Upravo te informacije kao da udaljavaju, jer nema međuljudskih kontakata, ni sa preko-brdskim susedima.
Pesma je zatvorena govorenjem Deklaracije o pravima čoveka i građanina. Glas je ubačen kroz vokalni filter koji oponaša telefonsku slušalicu ili razglas. Pregled pesama ponaosob mogao bi biti tema duže kritike, a čak i kraćeg naučnog rada. Muzika ove grupe može se slušati i bez velikog predznanja iz polja književnosti i muzikologije, ali upravo skrivene reference i daleki odjeci poznatih književnih i muzičkih tekstova, kao i intermuzička veza daju ovom albumu visoku umetničku vrednost. Sa nadom da ćemo M.O.R.T. uskoro ponovo čuti uživo, ostaje jedno: zavaliti se u naslonjaču, ljuljati se i razmišljati o nekoj plemenitoj alternativi sveta koji se sužava.
Autor teksta: Dimitrije Popović
Povezani članci
RECENZIJA: MASTODON – MARROW DEEP
Marrow deep je prvi korak ka otvaranju nove ere benda.
Varg brani Srbiju? Kako je ozloglašeni bleker pričao o ratu 90-ih
Kako je Varg Vikernes, kontroverzni norveški muzičar i jedan od najpoznatijih aktera black metal scene, govorio o ratovima i raspadu Jugoslavije tokom 90-ih.
Back 2 School: 30 stvari za povratak u školske klupe
Back2School, ali sa malo više gitara i buke. 30 pesama za nove akademske početke i prve dane nove školske godine.
Tražimo novinare! Piši za Rocker
Voliš muziku, pratiš šta se dešava na domaćoj i svetskoj sceni i često imaš potrebu da drugima otkriješ izvođače, albume i prave priče?
Boozter: „Gola istina je rezultat naših nada, odluka, strahova i svega na šta smo spremni“
Intervju sa bendom Boozter nakon fantastične svirke u klubu Fest.
Samo hrabro i bezveze! – M.O.R.T. i sužavanje sveta
Kratka analiza albuma "Samo hrabro i bezveze" iz pera Dimitrija Popovića (Orkan Vatra)
RECENZIJA: NUMEN – BIT ONOG ŠTO SAM
Numen je moderni metal bend koji na svom debitantskom EP izdanju već zrači iskustvom.
Joker Out 23. avgusta u Luci Beograd – Fan pit rasprodat
Popularni Joker Out proslavljaju 10 godina rada na velikom koncertu 23. Avgusta u Luci Beograd. Fan pit rasprodat. Specijalni gost, Luka Racić (Buč Kesidi).
RECENZIJA: AVIAN – VESPER
Stefano Šišović iz Pule je u okviru projekta Avian objavio debitantski album “Vesper”, polučasovno progressive metal putovanje.
Nikola Vranjković na Border Rocku – Značenje rokenrola
Kratka impresija sa nastupa Nikole Vranjkovića 24. jula u okviru jubilarnog Border Rock festivala
Poznata satnica i specijalni gosti grupe Godsmack u nedelju 26.07.2026.
U nedelju 26.jula očekuje nas rock spektakl u Luci Beograd – poznati američki bend Godsmack nastupa po prvi put u Srbiji.
FESTIVAL MLADIH UMJETNIKA NA VELIKOJ PLAŽI
Festival mladih umjetnika, koji će biti održan 8. avgusta na Velikoj plaži u Ulcinju, predstavlja prva imena ovogodišnjeg programa.
IZ MLAĐINE KUHINJE: VIZUELNI IDENTITET U MUZICI – I BLAGOSLOV I PROKLETSTVO
Nova kolumna "Iz Mlađine kuhinje": promatranja o naglašavanju vizuelnog identiteta među muzičarima, kao i posledicama koje to može nositi.
Mišael Bob Vidaković objavljuje dupli singl „Tvoj svet mala”: iz Arilja s ljubavlju
Mišael Bob Vidaković predstavlja dupli singl "Tvoj svet mala" – dve pesme, jedna priča o mladosti ispričana iz dva različita ugla.
Metal i religija ipak idu zajedno: Grčki sveštenik razbio sve predrasude
Kad se spoje metal i duhovnost, nastaje nešto što ruši sve predrasude. Metal i religija nisu suprotnosti, a „Paradise Metal“ to dokazuje.
Sa Golubom iz Goblina o pivu, “Cipjonki” i drugim važnim temama
Kako nastaje kultna pesma? Da li je bolje pevati na svadbi ili razvodu? I zašto omiljena pesma vredi čak i kada je niko drugi ne voli? Golub iz Goblina u iskrenom, duhovitom i potpuno necenzurisanom razgovoru o muzici, devedesetima, panku i pričama iz burnih 90-ih.
RECENZIJA: NOMAD – VATRA
Nomad na novom singlu na srpskom jeziku izvodi heavy metal u maniru osamdesetih.
Ena Đorđević objavila spot za pesmu “Molitva”
Ena Đorđević je vokalistkinja iz Apatina čiji se muzički izraz kreće između savremenog alternativnog zvuka i tradicionalnog rock nasleđa. U svojim pesmama bavi se temama lične slobode, unutrašnjih preispitivanja, ljubavi i potrage za sopstvenim mestom, oslanjajući se na autorski pristup i punoću zvuka klasične rock postave.
Četvrto izdanje ARMfesta: Leto u znaku autorskog roka u Zaječaru
Četvrti po redu Festival autorske rok muzike, ARMfest, održaće se u subotu, 25. jula, sa početkom u 19 časova na platou Doma kulture u zaječarskom naselju Kotlujevac.